UVOD Pre nekoliko godina, tačnije od sredine devedesetih (a kod nas nešto kasnije), postojao je trend pravljenja ličnih Web strana. To je bila stvar prestiža i samo iskusniji korisnici Weba su se tada mogli pohvaliti svojim sajtom. Broj ličnih Web sajtova je rastao, ljudi su unajmljivali svoje veštije prijatelje ili profesionalne dizajnere da im naprave tako nešto. Moglo bi se reći da je blogovanje nastavak tog trenda. Blog je značajno unapredio proces pravljenja Web strana. Napraviti blog je neuporedivo lakše i pristupačnije. Svedoci smo velikog porasta broja ličnih Web sajtova u vidu blogova, zato što oni pružaju mogućnost da vlasnik sam, bez mnogo znanja i vremena, prikaže na njemu sve ono što bi i na običnom Web sajtu: slike, tekstove, linkove. Osim toga, može sam da menja/dodaje sadržaj kada poželi a ne treba da bude veći poznavalac računara od običnog Web surfera - sve se odigrava u okviru korisnikovog Web čitača. Naravno, blog je alat koji pruža mnogo više od prikazivanja slika familije i teksta o tome kako smo proveli dan, a namena mu nije samo u domenu ličnih dnevnika već doseže mnogo šire – čak i u sfere e-poslovanja. POJAM I DEFINICIJA BLOGA Web log, weblog ili blog je Web aplikacija koja prikazuje na Web strani periodične unose, obeležene datumom i vremenom objavljivanja. To je hijerarhija teksta, slika, multimedije i podataka, složenih hronološki, koji se mogu videti u Web čitaču. Takva Web strana najčešće liči na dnevnik. Drugim rečima, blog je Web strana koja sadrži kratak izvod, komade informacija, koje se zovu unosi. Oni su u formi analiza, kritika, stavova, iskustava, emocija i pogleda, koje pojedinac želi da podeli sa drugima. Aranžirani su po obrnutom hronološkom redosledu – najnoviji su prvi na strani. Svaki unos je jedinstveno obeležen sidrom i linkom, tako da može biti preporučen drugima - linkovan. Značaj bloga se ogleda u sledećem: pojedinac može sam kodirati skript koji će koristiti za svoj blog, ili koristiti već postojeći i izmeniti ga prema svojim potrebama. Međutim, prava vrednost bloga je u tome, što je moguće jednostavno kreirati i voditi blog koristeći postojeće servise, a bez ikakvog tehničkog znanja. Sadržaj bloga može biti različit, od jednostavnih lista hiperlinkova, kratkih članaka sa komentarima i ocenama, pa sve do obimnih tekstova. Osim običnog teksta i hiperlinkova, podržani su i drugi formati, pre svega grafički, audio i video. Primarni (a ponekad i jedini) format najčešće jeste tekst, ali postoje i blogovi čiji su primarni dokumenti slika (fotoblogovi), audio zapisi (audioblog) ili videozapisi (videoblog - vlog). Rastuća zastupljenost širokopojasnog Interneta je ovakvo objavljivanje znantno olakšala. Softveri su takođe prilagođeni i pružaju lakše objavljivanje specifičnih blogova. Da li je blog dnevnik na Webu ili dnevnik Weba? Na engleskom jeziku Web log može da se prevede na oba navedena načina, a pritom su oba tačna. Može se reći da su u početku blogovi uglavnom i bili ovo drugo – dnevnici Weba. Nastali su tako što surfer obilazeći Web strane najzanimljivije linkove objavi u svom javnom dnevniku na Webu, tako da oni koji imaju ista interesovanja ne moraju da sami pretražuju Web u potrazi za kvalitetnim sadržajem. Uglavom se sakupljaju linkovi o nekoj konkretnoj temi. Dešavalo se da bloger ponekad napiše i neki tekst koji nije povezan ni sa kakvim Web sadržajem koji je do tada preporučio. Tako je dnevnik Weba dobio novu dimenziju i svrhu i postao popularniji. TERMINOLOGIJA Weblog je reč izvedena iz reči Web i log. Termin blog je ušao u svakodnevnu upotrebu da bi se izbeglo mešanje sa terminom "server log" koji se odnosi na statistike posećenosti nekog Web sajta. Termin blogovanje (blogging) se odnosi na pisanje bloga, a softver koji se koristi tom prilikom je dobio ime blogver (blogware). Termin weblog je skovao Jorn Barger, autor bloga Robot Wisdom (http://www.robotwisdom.com), 1997. godine. Kraća verzija, “blog”, je delo Peter Merholz-a (http://www.peterme.com), koji je 1999. na svom blogu napisao "we blog". Upotreba se širila tokom 1999., pri čemu je reč bila još više popularizovana pojavom prvog hostovanog weblog alata Blogger, kompanije Pyra Labs. Inače ovaj projekat je otkupila kompanija Google 2003. godine. Celina weblogova ili webstrana koje se odnose na blogove (sajberprostor koji blogovi zauzimaju) se zove blogosfera. Ovaj termin je smislio William Quick (http://www.dailypundit.com) 2001. godine. Kada velika količina aktivnosti, informacija i mišljenja u vezi neke konkretne teme doživi popularnost u okviru blogosfere to se najčešće naziva blog olujom - blogstorm ili blog swarm. U martu 2004., termini weblog, weblogging i weblogger su se našli u Oxford rečniku engleskog jezika. PRETEČA BLOGA Prethodnici bloga su postojali i pre Weba. Programi za vođenje dnevnika ili pisanje novinskih članaka koje su često koristili pisani mediji odavno postoje. Elektronske komunikacije su takođe postojale pre Interneta. Na primer, mreža Associated Press (najstarija i najveća svetska novinska agencija) je bila slična velikoj čet sobi gde su se vodili elektronski razgovori.
Još jedna elektronska zajednica pre digitalne ere, amaterski radio, posedovao je izveštaje pod imenom glog - dnevnike napravljene upotrebom računara još ranih osamdesetih. Pre nego što je blogovanje postalo popularno, digitalne zajednice su postojale u mnogim oblicima: Usenet (newsgroups), email liste, bulletin boards (BBS), Internet forumi. Mnogi termini koji se danas koriste u blogovanju su kreirani u nekom od ovih ranijih medija. Na primer “trolling”, termin za osobu koja uništava diskusiju objavljujući poruke da bi izazvala druge korisnike da reaguju neprijateljski ili razdražljivo, potiče iz Usenet-a. “Thread”, reč koja se je u vezi sa uzastopnim porukama/odgovorima koji se tiču jedne specifične teme, potiče od email lista i takođe Useneta, a reč “to post” potiče od BBS, pozajmljujući značenje direktno od prethodnika. KAKO JE BLOG POSTAO POPULARAN? Blog je u početku bio kritikovan. Bio je predstavljen kao sredstvo da pojedinci iskazuju svoje nezadovoljstvo - škrabotine koje nikome ne služe, koje niko ne čita i na njih ne obraća pažnju. Do 2001. nije ni spominjan kao nešto spektakularno, jer nije donosio ništa novo. Podsećao je na već postojeće forume i Web sajtove koji imaju opciju dodavanja komentara na napisan članak. Međutim, blog pruža mogućnost naprednijeg formiranja Web stranica, i to automatski, zatim rangiranje, sortiranje, dodavanje komentara i još mnogo toga. Tvorac blog pokreta je sajt http://www.pitas.com. Justin Hall je započeo svoj blog http://interactive.usc.edu/members/jhall 1994. godine, dok je još bio student. Smatra se jednim od prvih blogera i pronalazačem ličnih blogova. Dok hiljade ljudi svakodnevno započinju i prekidaju pisanje bloga, njegovo prisustvo na Internetu je konstantno. Tokom jedanaest godina posvećivao se javnom dokumentovanju svog života. Do sada je napisao skoro 5000 stranica. Započeo je objavljujući svoja Web otkrića u vidu interesantnih linkova. Vremenom, blog se fokusirao na njegov život, sa svim intimnim detaljima. Za njega ništa nije bilo previše neprijatno ili lično. Možda je zato i privukao dosta posetilaca – svakodnevno njegov blog poseti nekoliko hiljada ljudi. Uticaj bloga raste posle terorističkog napada 11. septembra 2001. Tada su mnogi blogovi koji su podržali antiterorističku filozofiju brzo zadobili čitalište među ljudima koji su tražili informacije kako bi razumeli taj događaj. Mnogi novi blogovi sa tom tematikom su iznikli u takvom okruženju. Od 2003., uloga blogova u formiranju i širenju vesti je zadobila rastuću važnost. Jedan od najznačajnijih događaja je rat u Iraku, koji su obe strane blogera opisivale sa strašću i iskazivale svoja viđenja. Tako je nastao termin “war bloggers” koji je obuhvatao sve blogere koji su se fokusirali na taj rat. Ovi blogovi su eksplozivno postali popularni. Takođe je započeta masovna upotreba bloga od strane postojećih političara i političkih kandidata. Blogeri u Bagdadu su zadobili širu publiku, a jedan od njih, Salam Pax, je objavio knjigu na osnovu svog bloga. Blogovi su takođe osvanuli među vojnicima koji su služili u ratu u Iraku. Takvi blogovi su dali čitaocima nove poglede na rat. Čitajući mišljenja ljudi koji su bili na licu mesta je dovelo do izjednačavanja bloga sa zvaničnim izvorima vesti. | 
